facebook    instagram   mail    telefom

Koja svila se zove čista svila

Čista svila

Koja svila se zove čista svila

Svila je standard u luksuznim tkaninama već nekoliko milenijuma. Čista svila je visoko cenjena, jer poseduje mnoštvo odličnih svojstava. Ne samo da izgleda sjajno i luksuzno, već je i lagana, elastičana i izuzetno jaka – najjače prirodno vlakno poznato čoveku, jedna nit od svile je jača od uporedive niti od čelika!

Iako su proizvođači tkanina stvorili jeftinije alternative svili, poput najlona i poliestera, svila je i dalje posebna klasa.
Prvi korak u obradi svilenih vlakana je „degumiranje vlakana“, pri čemu je guma nusprodukt proizvodnje svilenih vlakana. Približno jedna petina težine svilenih vlakana izgubi se u procesu degumiranja, a proizvođači su smatrali da imaju „pravo“ da ovu izgubljenu težinu zamene nekom vrstom punila. Ima afinitet prema nekoliko metalnih soli, od kojih su najčešće gvožđe, olovo i kalaj. Otkriveno je da je jednostavan proces vraćanja ove težine, izgubljene u procesu degumiranja, namakanje vlakana u kadi u rastvoru ovih metalnih soli. Ovaj proces se zvao ponderisanje, a povećavanjem težine sirove svile trgovac je povećavao svoj profit. Kada se prirodna guma ili sericin uklone sa svile i ne dodaju joj se drugi materijali za povećanje težine vlakana, tj. ona koja ne sadrži metalne oteživače naziva se čista svila. I kao takva je mekana i poseduje fini sjaj.

Ponderisana svila

Svila koja je tretirana radi obnavljanja ili povećanja izgubljene težine tokom procesa degumiranja, naziva se ponderisana svila. Ovakva prerada započela je u 19. veku rastvorima na bazi bilja kao što su tanini ili šećer. Tada su korišćeni hemijski rastvori na bazi soli olova ili kalaja, kao i silikat, soda fosfat i adstringentni ekstrakti. To je znatno povećavalo težinu, ali je dovelo do optužbi za falsifikat, jer su svojstva svile narušena. Za razliku od većine robe od tkanine (koja se prodaje na metar), svila se veletrgovcu prodaje po težini.

Iako je svila snažno i izdržljivo vlakno, postupak ponderisanja veoma šteti gotovim proizvodima. Ako se odeća nosi, brzo se troši i vrlo je podložna propadanju. Ako stoji složena, postaje lomljiva i puca. Način čuvanja – hladno /mračno, itd. nema uticaj na ove faktore.
Ova praksa je bila široko rasprostranjena u 19. veku, smanjila se u 20. veku , ali se i dalje donekle koristi.
Industrija svile pravi veliku razliku između čiste svile i ponderisane svile. Ponderisana svila gubi veći deo svoje snage i trajnosti pa se zato čista svila tretira za superiornu u odnosu na nju.